Savremene tehnologije gradnje i korišćenje novih generacija građevinskih materijala pomeraju »granice snova«. Tržištu se nude optimalnije konstrukcije koje imaju veši stepen iskorišćenja, dugotrajnije su, lakše se održavaju i brže se izvode. Današnje tendencije izvođenja diktiraju smanjenje manuelnog rada i konstruisanje mašina i opreme sa gotovo nezamislivim učincima, a zamišeljene su i konstruisane tako da ne zahtevaju izuzetnu specijalizaciju radne snage. Sve pomenuto podrazumeva ozbiljno istraživanje i ulaganje. Ostaje samo izbor invetsitora i njegovog nadzora da odobri izvođaču predložene tehnologije izvođenja koje bi primenio na osnovu najnovijih naučnih dostignuća potvrđenih u praksi. Primer za to je samozbijajući beton, koji nudi niz prednosti u odnosu na klasično spravljen i ugrađen beton. Ovaj tekst predstavlja osnovni prikaz te vrste betona, verujući da će se i na našim prostorima započeti sa njihovim korišćenjem. Očigledan primer da to nije prazna priča predstavlja i ponuđeno rešenje u jednom od otkupljenih konkursnih radova za novi most preko Dunava kod Beške gde ponuđeno rešenje pretpostavlja korišćenje ovih betona.
Po svojoj pravoj prirodi “samougradljivi beton” (Self Placing Concrete- SPC) ili “samozbijajući beton” (Self Compacting Concrete - SCC) je takav beton koji nakon unošenja u oplatu ne zahteva vibriranje. Zbijanje (kompaktiranje) ovog betona u svakom delu ili u svakom uglu oplate ostvaruje se veoma jednostavno, putem njegove sopstvene težine. Sveža betonska mešavina uneta u oplatu “teče lagano i potpuno ispunjava čak i najmanje prostore između šipki armature, odnosno između armature i oplate”. Bez obzira na visok stepen fluidnosti, ovakav beton ima istovremeno vrlo visoku otpornost na raslojavanje (segregaciju) bilo koje vrste: izdvajanje krupnog agregata (aggregate settlement), izdvajanje vode (bleeding). Druga važna karakteristika većine mešavina ovog betona je da su tiksotropne.
Ovakva svojstva samougradljivog betona postižu se dodavanjem betonu aditiva tipa superplastifikatora, najčešće u kombinaciji sa jednom novom vrstom aditiva za modifikaciju viskoziteta (viscosity-modifying admixture) i primenom određene količine finog mineralnog praha (elektrofilterski pepeo, fino samlevena zgura visokih peći, silikatna prašina, kameno brašno i dr.). Najveće zrno agregata najčešće ne prelazi 20 mm, premda ima i primera primene agregata do 40 mm. S obzirom na uglavnom niske vrednosti vodocementnog faktora (načešće ispod 0,40), pored svih napred navedenih svojstava, ovi betoni uglavnom postiču i vrlo visoke čvrstoće, mada ima i primera betona za masivne elemente i konstrukcije sa niskim količinama cementa (200-250 kg/m3) i sledstveno tome znatno viših vodocementnih faktora, kada su čvrstoće osetno niže: 25-30 MPa.
Razvijen tokom poslednje decenije prošlog veka u Japanu i kontinentalnom delu Evrope, samougradljivi beton danas se u značajnom obimu primenjuje kako u SAD i Velikoj Britaniji, tako i u naftom bogatim zemljama Srednjeg Istoka.
Izvor: AG magazin
Нема коментара:
Постави коментар